АБВ
Pesenok.ru
  • А
  • Б
  • В
  • Г
  • Д
  • Е
  • Ж
  • З
  • И
  • К
  • Л
  • М
  • Н
  • О
  • П
  • Р
  • С
  • Т
  • У
  • Ф
  • Х
  • Ц
  • Ч
  • Ш
  • Э
  • Ю
  • Я
  • A
  • B
  • C
  • D
  • E
  • F
  • G
  • H
  • I
  • J
  • K
  • L
  • M
  • N
  • O
  • P
  • Q
  • R
  • S
  • T
  • U
  • V
  • W
  • X
  • Y
  • Z
  • #
  • Текст песни Ветхий завет - Книга Экклесиаста или Проповедника

    Исполнитель: Ветхий завет
    Название песни: Книга Экклесиаста или Проповедника
    Дата добавления: 15.11.2016 | 19:52:53
    Просмотров: 35
    0 чел. считают текст песни верным
    0 чел. считают текст песни неверным
    На этой странице находится текст песни Ветхий завет - Книга Экклесиаста или Проповедника, а также перевод песни и видео или клип.

    Кто круче?

    или
    Греческое название книги Екклесиаст является точным переводом еврейского названия Кохелет (от кохал — собрание) — говорящий в собрании, т.е. проповедник. Древние христианские экзегеты (Ориген, св. Василий Великий, св. Григорий Нисский, блаж. Иероним и др.) признавали книгу прощальною и покаянною речью царя Соломона, подобно прощальным речам пророка Моисея (Вт. 28 — 32 гл.), Иисуса Навина (Нав. 24 гл.) и пророка Самуила (1Цар. 12 гл.). Духовный смысл книги определяют слова, поставленные в самом начале книги: Суета сует, сказал Екклесиаст, суета сует, — все суета! (Еккл.1:2). Слово суета в небольшой священной книге встречается 39 раз. В еврейском тексте стоит хэвэл. Первоначальное значение этого слова — дыхание, дуновение, т.е. то, что быстро исчезает, испаряется. Отсюда переносный смысл: пустое, безрезультатное занятие. У пророка Исаии словом хэвэл названо дело, которое не приносит пользы, напрасное, тщетное (30:7). В еврейской грамматике словосочетание хэвэл хавалим (суета сует) называется status constructus, т.е. сопряженное отношение. Применяется оно для выражения предельной степени чего-либо. Например, в положительном значении: небеса небес (Втор.10:14; Пс.67:34) , Царь царей (Ездр.7:12; Дан.2:37). В Екклесиасте сопряженное отношение выражает крайнюю суету, бессмыслицу: Что пользы человеку от всех трудов его, которыми трудится он под солнцем? (1:3). Суета все, потому что нет пользы. Это понятие польза является как бы искомым, достижение чего сделало бы жизнь человека несуетной, имеющей смысл. Священный писатель употребляет существительное итрон. Оно в Библии, кроме книги Екклесиаста, больше не встречается. Все испытал в жизни кохелет, но все пережитое и увиденное не есть итрон, все — хэвэл хавалим (суета сует). Недостижимость прочного человеческого счастья выражается в постоянной смене человеческих поколений: Род проходит, и род приходит, а земля пребывает во веки (1:4). Печаль на душу наводит и однообразная повторяемость явлений природы: Восходит солнце, и заходит солнце, и спешит к месту своему, где оно восходит. Идет ветер к югу, и переходит к северу, кружится, кружится на ходу своем, и возвращается ветер на круги свои. Все реки текут в море, но море не переполняется: к тому месту, откуда реки текут, они возвращаются, чтобы опять течь. Все вещи — в труде: не может человек пересказать всего; не насытится око зрением, не наполнится ухо слушанием (1:5-7). Но и занятия человеческие не утешают проповедника. К излюбленному выражению хэвэл он прибавляет реут руах (и томление духа) (1:14). Екклесиаст предал сердце, чтобы познать мудрость, но это занятие обнаружило ничтожество всего земного. Убедившись, что познание лишь умножает скорбь, он решил испытать сердце весельем, но и это — суета сует и томление духа. У А.Пушкина есть очень сильное и точное поэтическое выражение: безумных лет угасшее веселье (Элегия). Безумными годы названы потому, что участники веселья придаются удовольствиям, как чему-то нескончаемому. Эпитет безумный поэт использует и в другом стихотворении, применяя его к тем, кто не думает о неизбежном конце земного бытия:

    Брожу ли я вдоль улиц шумных,
    Вхожу ль во многолюдный храм,
    Сижу ль меж юношей безумных,
    Я придаюсь моим мечтам.
    Я говорю: промчатся годы,
    И сколько здесь ни видно нас,
    Мы все взойдем под вечны своды –
    И чей-нибудь уж близок час.

    Трудно сомневаться, что стихотворение навеяно чтением Екклесиаста, если обратиться к началу первоначальной редакции стихотворения:

    Кружусь ли я в толпе мятежной,
    Вкушаю ль сладостный покой,
    Но мысль о смерти неизбежной
    Всегда близка, всегда со мной.

    В последних стихах 2-й главы проповедник приходит к важной мысли, что даже земные блага зависят не от человека. Продолжая мысль о Промысле Божием, священный писатель говорит о том, что жажда высшего блага (стремление к счастью) вложена в человека Самим Богом: Все соделал Он прекрасным в свое время, и вложил мир в сердце их, хотя человек не может постигнуть дел, которые Бог делает, от начала до конца (Еккл.3:11).
    The Greek title of the book Ecclesiastes is an exact translation of the Hebrew name Kohelet (from kohal - congregation) - speaking in a congregation, i.e. preacher. The ancient Christian exegetes (Origen, St. Basil the Great, St. Gregory of Nyssa, Blessed Jerome and others) recognized the book as a farewell and penitential speech of King Solomon, like the farewell speeches of the Prophet Moses (Tues. 28 - 32 ch.), Joshua ( Hb 24 ch.) And the prophet Samuel (1 Sam. 12 ch.). The spiritual meaning of the book is determined by the words put at the very beginning of the book: Vanity of vanities, said Ecclesiastes, vanity of vanities - all is vanity! (Eccl.1: 2). The word vanity in a small holy book occurs 39 times. In the Hebrew text is havel. The original meaning of this word is breath, a breath, i.e. that which quickly disappears, evaporates. Hence the figurative meaning: an empty, futile exercise. In the prophet Isaiah, the word havel called a deed that does not benefit, is in vain, vain (30: 7). In Hebrew grammar, the phrase hevel havalim (vanity of vanities) is called status constructus, i.e. conjugate relationship. It is used to express the ultimate degree of something. For example, in a positive sense: the heavens of heaven (Deut.10: 14; Ps. 67: 34), the King of Kings (Esd.7: 12; Dan.2: 37). In Ecclesiastes, conjugate attitude expresses extreme vanity, nonsense: What does a man benefit from all his labors in which he works under the sun? (1: 3). Fuss all because there is no use. This notion of benefit is, as it were, sought, the attainment of which would make a person’s life unfree, meaningful. The sacred writer uses the noun itron. It is in the Bible, except for the book of Ecclesiastes, no longer occurs. All experienced in life kohelet, but everything experienced and seen is not ytron, all - hevel havalim (vanity of vanities). The unattainability of lasting human happiness is expressed in the constant change of human generations: The race passes, and the race comes, and the earth remains forever (1: 4). Sadness pervades the monotonous frequency of natural phenomena: The sun rises, and the sun sets, and hurries to its place where it rises. The wind goes south and goes to the north, spinning, spinning on its course, and the wind returns to its place. All the rivers flow into the sea, but the sea does not overflow: to the place from which the rivers flow, they return to flow again. All things are in labor: man cannot retell everything; the eye will not be sated with sight, the ear will not be filled with hearing (1: 5-7). But human studies do not console the preacher. He adds reut ruach (and longing for the spirit) to the favorite expression of havel (1:14). Ecclesiastes betrayed the heart to learn wisdom, but this occupation revealed the insignificance of all earthly things. After making sure that knowledge only multiplies grief, he decided to experience the heart with fun, but that too - vanity and anguish of the spirit. A.Pushkin has a very strong and accurate poetic expression: crazy years of extinct fun (Elegy). Crazy years are called because fun participants are given to pleasures, like something endless. The epithet mad poet uses in another poem, applying it to those who do not think about the inevitable end of earthly existence:

        Do I wander along noisy streets,
        I enter into a crowded temple,
        I’m sitting between the insane young men,
        I attach to my dreams.
        I say: years go by,
        And how many here we see,
        We all go up under the eternal arches -
        And somebody's hour is near.

    It is difficult to doubt that the poem was inspired by the reading of Ecclesiastes, if we turn to the beginning of the original version of the poem:

        Am I circling in a rebellious crowd,
        Eat sweet peace,
        But the thought of death is inevitable
        Always close, always with me.

    In the last verses of chapter 2, the preacher comes to the important idea that even earthly blessings do not depend on man. Continuing the thought of the Providence of God, the sacred writer says that the thirst for the highest good (the pursuit of happiness) is embedded in man by God Himself: He made everything beautiful in its time, and put peace in their hearts, although man cannot comprehend God does, from beginning to end (Eccl. 3:11).

    Скачать

    Смотрите также:

    Все тексты Ветхий завет >>>

    О чем песня Ветхий завет - Книга Экклесиаста или Проповедника?

    Отправить
    Верный ли текст песни?
    ДаНет