Текст песни Београдский Синдикат - Нико Не Може Да Зна

Исполнитель: Београдский Синдикат
Название песни: Нико Не Може Да Зна
Дата добавления: 27.04.2016 | 07:32:40

Просмотров: 23
0 чел. считают текст песни верным
0 чел. считают текст песни неверным

На этой странице находится текст песни Београдский Синдикат - Нико Не Може Да Зна, а также перевод песни и видео или клип.

Кто круче?

Београдский Синдикат

или

skabo

Название группы: СПХКС Београдски Синдикат
Альбом: Сви Заједно
Год выпуска: 2005
Название: Нико не може да зна
Текст:
Како отвориш очи већ знаш да чека те борба,
Као кроз решетке кроз прозор гледаш –
Далеко је слобода
И ако си одан и бориш се на страни добра
Чим изађеш на улицу осетиш горчину живота.
Народ трпи док смрадови се богате, ја не могу да ћутим
Не дозвољавам да ме поразе,
Камен пада са срца као на папир суза,
једини вентил моја 'зика есенција Београдског блуза.
Да ли осећаш патњу провучену кроз сваки стих,
Да ли осећаш бол који к’о мотив користим
Након препрека свих, путева трновитих
Ране су зарасле добро неће се поновити.
Светлост углед’о сам јасно и ка њој се крећем
Покрећем лавину емоција у потрази среће
Препуштен себи, вођен инстиктима у суровом свету
Где јачи слабијег једе чим овај направи грешку.
Сви знате како је тешко када празно је
Зато моје људство, мој синдикат, моја снага је
Слобода мога народа тако далеко је
Ал’ не губим наду док год се истина провлачи кроз редове.
Као да сам цео живот сањао, а сад се будим
Ово је моја земља, ал’ ово нису моји људи.
Кажу: "Овде немаш шта да тражиш, боље миран буди
Jер овде кадија те тужи овде кадија ти суди".
Гледам скрнављена гробља, не поштују ни мртве,
Гледам спаљене куће, гледам спаљене цркве.
Кажу:"Гледај нашу снагу - ми смо непобедиви!"
Питам "Знате ли за Бога?", кажу "Сила Бога не моли".
Пазите, на овом пољу копља су се ломила,
Православље у Срба - вера несаломива
Jер то је земља хранила, то је мајка родила,
То је снага бранила, то је вера водила.

Нико не може да зна
Шта то шапуће ветар,
Нико не може да зна
Шта носи гром из ведра неба,
Невреме се спрема, изнад гета пада звезда
Моја жеља, моја зебња, је ноћас ова земља...
Нико не може да зна
Шта то шапуће ветар,
Нико не може да зна
Шта носи гром из ведра неба,
Невреме се спрема, изнад гета пада звезда
Моја жеља, моја зебња, је ноћас ова земља...

2004-та пролази, мојих људи и даље пуни су затвори
На древној земљи узурпатори, туђа рука нам ред заводи,
Знакови ђавољи, транспортер на барикади нас нагони
Да се држимо по страни без наглих покрета,
А камоли да их имамо на камери како шенлуче по нашој баштини
Дошли су из пичке материне да ућаре нешто на нашој немаштини,
А ко ће да нас заштити, моји људи и даје нису слободни
Тај осећај да су без помоћи ко ноћна мора прогони.
И политичари што су дошли све су душманима продали
А овде се по скупштини шире како су Бог зна како помогли.
Београд не зна за патње оних ретких што су остали
Зар смо у трци за "бољим животом" преко ноћи хладни постали?
Звоне звона у паници, пада бомба на манастир
Срби не дајте похлепи да нас у нашој муци завади.
Можда ми јесмо диносауруси, она врста која одлази
И живимо у нашим сновима где нико неможе да нас порази
И нема те флоскуле која би могла бол да изрази
Jа опет доле силазим, ако треба крв ће причати…

Нико не може да зна
Шта то шапуће ветар,
Нико не може да зна
Шта носи гром из ведра неба,
Невреме се спрема, изнад гета пада звезда
Моја жеља, моја зебња, је ноћас ова земља...
Нико не може да зна
Шта то шапуће ветар,
Нико не може да зна
Шта носи гром из ведра неба,
Невреме се спрема, изнад гета пада звезда
Моја жеља, моја зебња, је ноћас ова земља...

Између бункера и снајпера слобода је затвор,
Поред транспортера у парку живот је напор.
Пратим покрете туђина, ово је жртвама суђење,
Нама потребно буђење, лажи доста је и мучења
Иза Ибра ко линије наших пуне су ћелије
Овде уједињене делују све ђавоље легије,
Па моје у блоку знам по сузи у оку
а који то могу стоје упркос болу.
Арнаутске кобре у ходу нас уједају за ногу,
А отров у крви гласно позива на борбу
Jер жеља да отму све оно што је најдраже
Тера ми горку пљувачку у уста.
К’о кад странци ме ухапсе на мене керове пусте
Да ме заплаше везаног док Name the group: SPHS Beogradski Sindikat
Album: All Together
Year: 2005
Title: No one can know
Text:
How to open your eyes already know that waiting for this fight,
As the bars of the window looking at -
Far freedom
And if you're loyal and you fight the good fight
As soon as you get out on the street feel the bitterness of life.
The people suffer while the rich bastards, I can not be silent
Do not let that defeat me,
The stone falls from the heart as the paper tears,
my only outlet 'zika essence of Belgrade blues.
Do you feel the suffering routed through each verse,
Do you feel pain like motif benefits
After all barriers, roads thorny
The wounds are healed well will not be repeated.
Brightness ugled'o itself clearly and to her move
Initiating an avalanche of emotions in search of happiness
Left to themselves, guided by instincts in a cruel world
Where stronger eats the weaker as this makes a mistake.
You all know how difficult it is when it's empty
Therefore my people, my union, my strength is
The freedom of my people so far
But do not lose hope as long as the truth runs through the ranks.
As if I had dreamed all his life, and now I wake up
This is my country, but these are not my people.
They say: "I have nothing to look for, you'd better be quiet
For here the prosecutor is suing here judge you on trial. "
I look desecrated cemeteries, do not even respect the dead,
I look burned houses, watch the burned church.
They say: "Look at our strength - we are invincible!"
I ask, "Do you know God?", Say "Force of God does not pray."
Be careful in this field spears were crushed,
Orthodoxy Serb - faith unbreakable
Because it is a land of nutrients to the mother gave birth,
This is the power of a fight, it is the faith bus.
No one can know
What are you whispering wind,
No one can know
What bears out of the blue,
Rain is coming, above the ghetto falling star
My wish, my anxiety, tonight this country ...
No one can know
What are you whispering wind,
No one can know
What bears out of the blue,
Rain is coming, above the ghetto falling star
My wish, my anxiety, tonight this country ...
In 2004 this goes on, my men are still prisons full
In the ancient land usurpers, someone else's hand red seduces us,
Signs devil, conveyor drives us to the barricades
In order to keep the page without any sudden movements,
A much less to have them on camera how šenluče in our heritage
They came from the mother's pussy that UCAR something on our poverty,
And who's going to protect us, my men are not free and gives
That feeling that unaided after a nightmare haunts.
And politicians who came all the adversaries sold
And here at the wider Assembly that God knows how to help.
Belgrade does not know about the suffering of those few who are left
Are we in the race for "a better life" overnight become cold?
Bells ringing in panic, dropping a bomb on the monastery
Serbs do not let greed to us in our kitty divide.
Maybe we are dinosaurs, the kind who leaves
I live in our dreams, where no one can defeat us
And there is no such platitudes that could express the pain that
I go down again descend, if you need blood will testify ...
No one can know
What are you whispering wind,
No one can know
What bears out of the blue,
Rain is coming, above the ghetto falling star
My wish, my anxiety, tonight this country ...
No one can know
What are you whispering wind,
No one can know
What bears out of the blue,
Rain is coming, above the ghetto falling star
My wish, my anxiety, tonight this country ...
Between bunkers and snipers freedom of the prison,
In addition to the conveyor in the park life is effort.
Following the movements of foreigners, this is the trial of the victims,
We need awakening, lie enough and torture
Behind Ibra when our lines are full of cell
This act united all the devil's legions,
Well I know in the block by narrow in the eye
but who can stand in spite of pain.
Arnautska cobra bite us on the fly leg,
A poison in the blood of loud calls to combat
Because the desire to grab everything that is dearest
Makes me bitter saliva in the mouth.
Like when foreigners get arrested me they let the dogs
To intimidate me while bound