Beogradski sindikat - 2010 все тексты (слова) песен, переводы, видео, клипы

Још од старих времена и записа о њима,
стоји јасно као дан: Искуство је суштина,
поента, врлина, брзина, оштрина,
којом владаш да би био бољи међу другима.
Познавање ствари, улице, живота,
ничег што сам радио стварно није ме срамота.
Живот у крају, одрастање, голгота,
превара је сласна, масна као фота.

Jош Ову Ноћ (Еще одну ночь)

Припев:
Давайте-ка сейчас выпьем и позажигаем,
Давайте, БС, все вместе, еще одну ночь!
И если мы больше никогда не увидимся,
Давайте еще одну ночь делить счастье и боль!

Рефрен:

Да ли се сећаш како било нам је пре,
после свега шта сад остало је, мој Београде?
Да ли се сећаш како било нам је пре,
после свега шта сад остало је, мој Београде?

Сећам се, давно, још у „Златном бокалу“,

Ово је веома стара прича. У то доба риме беху сасвим другачије од оних што постоје данас.
Слике раја, а у ствари слике краја.
Росом умивен, обасјан сунцем што се рађа,
песма слапова што са камењем се свађа,
и прија ми ветар што се пробија кроз честар,
собом понео је мисли да данима сам везан.
Да ово није сунце зоре ране, већ је моје патње пламен,
слапови су корбач, разапет на точак,

Ту смо као годишња доба, као нов дан који доноси зора,
коју чекаш сад са мном као део племена мога.
БС, још једна година родна, БС, још једном ту као део ваших живота.
Као година нова, повод за весеље,
нови Синдикат, улице брује широм целе земље.
Нови Синдикат и одједном тебра живот леп је,
цео дгра певуши кришом, звиждуће и хејтер.
Зато и ти сад ухвати корак са армијом,

Знам да много тражим, ал' ајде пробај, стани,
само на тренутак око себе поглед баци.
Живимо животе к'о на фабричкој траци,
док нас неко сортира, држи нас у шаци,
бира да л' смо добри или шкартира и баци,
а ми слушамо инструкције к'о гласове лудаци.
Препуштени струји као чамац на олуји,
и нико да се сети чему кормило служи.

Welcome to Србија, где мурија убија,
где нема правде ни за лек и само Бог је судија.
Где све има своју цену, ал' нема ништа у поштењу,
уместо да се играју – клинци се „иглају“ у вену.
Где узори су лопови, дилери, певачице,
клинке не порасту, а већ су постале јебачице.
Док млечни још се климају, на мобилни се снимају,
ортацима из школе у WC-у како шипују.

Ово овде нису строфе за љигаве и лоше,
Већ за моје што се боре, дискретне хероје.
За обичне ликове, искрене и добре,
Што не намећу се много, али неће да се склоне.
Јер када брод тоне увек прво пале мишеви,
а капетани искусни, на друге ће мислити.
Живот зна да буде Титаник, усамљеник, изгнаник,
тад рађају се Титани, у невољи истрајни.