Djordje Balasevic все тексты (слова) песен, переводы, видео, клипы

Nema vise, dobri svete
one lepe se'set pete
kad smo bili na svecari
kod kumova nasih starih
klizio je voz ko sanke
al' smo stigli do Palanke
Severac je duv'o 'ladan
pa ko ne bi bio gladan

Svasta se rodi u mutnoj vodi,
lukava mrena i glupavi smudj,
karas i bandar, lopov i dzandar
i ribe sto zive na racun tudj'.

Malene one vecih se klone,
ne pazis i vec te nema za tren.
Gde god da beze stignu u mreze,

Civutski vrt

Ako kročiš u čivutski vrt,
na sedmo koleno čini će pasti...
I, k'o da nema drugih bašti...
Di sve pupi i sve šljašti...
Di na miru možeš šeboj i božure krasti...
Moja nesretna mati... Htela me spasti...

Sumoran i nem
jablan gromom razvaljen
zagledan u casu preduboku
bio mi je stran i naizgled normalan
al' tad mu spazih
odraz meseca u oku

On me oslovi pa kako idu poslovi

Odlutaš ponekad i sanjam sam.
Priznajem, ne ide, ali pokušavam.
I uvek dodje d-moll.

Spusti se k'o lopov po žicama,
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i teško prodje sve to.

Odlutas ponekad i sanjam sam, priznajem ne ide, ali pokusavam
I uvijek dodje D-moll.
Spusti se ko lopov po zicama, ruke mi napuni tvojim sitnicama
I tesko prodje sve to.

Jedan D-moll me dobije, kako odes ti u sobi je
Glupi D-moll uvijek sazna kad je to
Uhvati me cvrsto i ne popusta, lud je za tisinom, to ne propusta

Zivot bas i nije Bog zna sta
al' za svaki slucaj
uvek uzmem sta mi da
frtalj 'leba, metar neba
i pun sesir sna
al' djavo gleda
da i njemu bude fino
pa katkad sav taj dzumbus

Nosila je jelek svileni
kao u pesmi narodnoj
i krstic, znak na lancicu
da nekog ceka navodno

O, to su bili svatovi
sve kiceni i zlaceni
a mi smo bolje svirali

Vrteli se tockovi mog bicikla
gde god je stao taj rulet bese premija
smakla se o stepenik njena stikla
nekad su pogledi bili cista hemija

Dobro je pocela nedelja
poslednje pripreme za maturu
virili smo u daljine puni nade

Da se ne lažemo, nije to bio neki most
Od onih podignutih da bi se u njih gledalo
Ah, ne
Pre je bio od onih podignutih
Da bi se sa njih gledalo i pod njima prvi put poljubilo
Ali ponekad ga je ona prelazila
Svojim uobraženim kadetskim korakom
A meseèina se, kao deverika, lovila u mrežu njene kose

Drago mi je zbog mog starog

Drago mi je zbog mog starog
Što sam bez škole krenuo od dole
i post'o car
Dobro se sećam, posle zvuka poslednjeg zvona
Trk od škole do stadiona
Bio sam sretan

Pred zoru je sa njene strane obicno muk
pod velom magle zvecka osmi kozacki puk
i svu noc mi inje kamuflira sinjel
uz polegli brest

U inat cu i ovo pismo poslati
znam, ime i adresa nisu poznati
dok tikvan-postar ne skonta

Hocu jednu malu garavu

Čitav život jurile me plave
sve neke iste, kao kopije
E moje plave, došle ste mi glave
dosadne krvopije...

Čitav život jurile me buce

Rođen pod sretnom zvezdom magičnom,
ali nad ovom zemljom generalno tragičnom,
čemu sam blizi - triput pogađaj.
Neko nad nama vrši oglede.
Hajde, usudi se i pogledaj u poglede,
ovde je osmeh - događaj.

U šupak kosmosa smo upali.

Ja vas Kanda znam sa reke
pravili ste kerefeke, sram vas bilo
skakali ste onaj sraub
k'o kad Bucov cini raub, taman tako

Sve je vrilo
nosili ste ciklam kostim na tufnice
a u kosi dzidza-midze i pufnice

Umesto molitve rekla si
o tom cu misliti sutra
sa sminkom od gara
k'o Skarlet O'Hara
tvoj preslikan lik

I dugo plutala k'o brodolomnik
ka obali jutra

Jedan Saša iz voza

Juli je mesec vruć
kada putuje pola nacije.
U vozu ni za lek
nema mesta bez rezervacije.

A ja sam gledala

Gorko zivim, gorko disem
gorak mi je cas do casa
a neke slatke pesme pisem
znam, za bolje nemam glasa

Ja samo sebe za sve krivim
jer, ja sam birao taj put
e, al' da pevam to sto zivim

Как ранние заморозки

По ----- идёт майская свадьба,
Но не моя, а моего брата...
То, что братец моложе меня,
Больше никто даже не вспоминает.

Все цугом запрягли белых Пегасов*,

Negde se pipnu naši mali svemiri
kada već pomislim da spavaš
zašumi saten, tama se uznemiri
i kao talas naiđes

U školjke tvoga pupka leto zimuje
tu čuvas mrve sunca za nas
sa tvojim dodirom se čežnja rimuje

Ljubav ne pobedjuje, nijedna od stotine
to su samo drevne zablude, vise izmisljotine
maslo ludih pesnika, prevejanih lisaca
raznih muzikanata, glumatala i pisaca

Znam ljubav rusi zidine ponosa i tastine
ali bajke da pobedjuje to su budalastine
lako je izigraju, kao trsku slome je

Ljubio sam snašu na salašu

E, baš sam onomad razmislj'o od čega pravidu tambure, pa sam pit'o i, i Mitu, i Proku, i onog Mileta Devića, birtaša, zna li kogod, pa niko nije znao da mi kaže. A onda mislim, na posletku, nije to baš tako zdravo ni važno. Jer, evo, i ova moja tambura, i stara i bog zna kakva, i zvoni i zveči, a opet svira. Pa ću probati sada na njoj da vam odsviram, pa mog'o bih kas'ti da ispripovedam šta mi se jedared desilo kad sam išao u Iđoš na vašar, a još sam deran bio.
Krenem ti ja jedared u Iđoš, bio tamo neki vašar. Sad, jel' vašar, jel' sajam, baš ne mogu tačno da se setim. Al' šta bilo da bilo, baba mi je dao nešto novaca, šta sam ja onda mogao imati, jedno osamnaest, devetnaest godina, uveliko sam se momčio već po sokacima, pa mi je baba rekao: "Na sine para, idi u Iđoš i kupi kakvog lepog konja. Ne marim kakvog, sad, jel' ždrepca, jel' pastuva, jel' ajgira, samo kobile nemoj!" E baš tako mi je rekao. Baba nikad nije mnogo baš voleo kobile. Sad sam ga i ja razum'o, otkad sam odrastao.
I tako sam krenuo, pa sam hteo nekom prečicom, preko polja. Nisam se setio onog što kažu: preko preče - naokolo bliže. Ono bilo letno doba, što bi kaz'li Englezi, Summer time, when the living is easy, tu negde preobraženije, mož' biti tako, devetnaesti, dvadeseti avgust mesec. Sunce odskočilo, podne, a od tog druma ni traga ni glasa. Kanda da sam zalutao. Bogami, kanda da sam zalutao. A gladan i žedan i umoran. Još mi je mati kazla: "Ponesi štagod za jelo". "Ta", reko, "mani mati, naopako, šta ću nosit, tu za dva sata, časom ću ja". Al', vraga, baš mi je falilo.
I vidim, neki salaš se beli u senci oraja. Sad, jesu l' bili kokosovi oraji ili kakvi drugi, to ne mogu da se setim, al', reko', 'ajd da svratim, sad što, šta me košta? Valjda će mi dati parče 'leba i masti i malo aleve paprike odgore, pa ondak čašu vode, a nad'o sam se i kakav tanak špricer, što Mađari kažu "Hozsu lepes", a to na mađarskom znači "dugačak korak".
I kad sam došao na taj salaš, prvo što sam video, na astalu cipovka 'leba bela, vidilo se da je frižak, onako, reš malko. A po avliji svuda trčidu pilići, brojleri oni što se zovu. Lepo i dan - danas vidim kako onako po avliji se muvaju levo - desno. Odškrinita vrata od pušnice. A tu... E, divota jedna! Odma' ogladnim kad se toga setim. Šunke, slanine, a znaš koje slanine? One 'nako što ima red slanine pa red šunke, pa red slanine pa red šunke, pa tako jedno pet - šest puta, ti redovi. Pa ondak, ondak džigernjače, pa švargle, pa krvavice... A dole jedno plekano bure puno čvaraka i droždina. Što bi kaz'li Japanci, ikebana, prava ikebana. Ništa mene to nije, što bi kazl'o, onako, taklo, iako sam bio gladan k'o vrag. E, već neka plava snaša što se muvala levo - desno po avliji i 'ranila već pomenute, ove - piliće...

Marina, tek uz pomoc starih slika
jos mogu da se setim tvoga lika
i bude se tad neki nemiri zli
i drugovima pricam da si moja bila ti
sav pijan od te lazi
ko od dobrog rumenog vina

Marina, ti si bila moja plima

Moj friend ima rock and roll band

Ja pevam balade i pesme lagane
i čuvam svoju snagu za dobre stare dane
ali ponekad želim da pevam na sav glas
ponekad stvarno želim da pevam na sav glas

Moj stari friend ima rock and roll band

Verujem cenjeni sude da dobro poznaješ ljude
vi barem imate posla
jer sud je sud a ćud je ćud

Верю уважаемый суд, что ты хорошо знаешь людей
у вас по крайней мере есть работа
ведь суд это суд, а характер - это характер

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka

Na jastuku bdim na ponocnoj strazi
kao stari posustali ratnik
kom svaki put od riznice neba
jedva zapadne mesecev zlatnik
pod oklopom drhti kosuta plaha
vecno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna

olela je klasiku i jazz
citala je, pretezno, Pearl Buck
njen je praded bio ruski knez
dosao je sa Urala cak

Nisam bio ja za nju
nisam bio ja za nju
ne, nikad nisam bio ja za nju

Ekspresni vlak za Pariz: Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl, Pariz, polazi sa četrnaestog koloseka, drugi peron lijevo...
Ponavljam: Ekspresni vlak za Pariz: Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl, pa napokon Pariz, polazi sa četrnaestog koloseka...

Ecris, ma cherie. Ne oublies pas. Adieu...

Na stanici u Puli, pod vrelim suncem leta,
sam čekao autobus i svirao gitaru.
Tad sela je kraj mene, i pitala dal' smeta,

Dugo se šuska i već se činilo da je sve fama o tom...
k'o stara puška prvo se dimilo a onda grunulo k'o grom...
Još nisu pustili tu vest u etar ali proneo se glas k'o vetar...
to se čekalo kad-tad al' eto izvesno je sad osmeh se vratio u grad...

Sprema se fešta, silazi s kulice, podesi srce na lupkanje
tu si bar vešta da sludiš ulice kad uzmeš one cipele za cupkanje
U tvom ogledalu je lik iz bajke, za kim zvone daire i balalajke?

Moj drug iz detinjstva
zivi sretno na selu
ko u ruskom romanu, tacno tako
ima zenu i sina
ima podrum pun vina
i sve mu je ravno

U poslednje vreme

Nikad nisam bio momak
oko kog se dize larma
ali mislim da sam faca
i da imam nekog sarma
mozda gresim
al' ja sam takvog dojma

Neki kazu da sam led

Im'o sam strasnog petla
bio je pravi djavo
na kisi i na vetru
uvek je stajao pravo

Po selu perje leti
dize se strasna graja
u nasoj kuci uvek

Mesec prosipa bokal fosfora
Vitraz mraza na oknu prozora
Jedne noci ko ova znace Bog
Doslikacu portret zivota svog

Silueta se davno nazire
Neko uzdahne, neko zazire
Isto vide, a razno tumace

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo.
Do you know the story of Vasa Ladachki (it's a name). I heard it just a while ago
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije, kažu da je bio čudna sorta...
Once he didn't come out of tavern for 9 days,he is said to be of a strange kind
Otac mu je bio sitni paor, 'ranio je sedam gladnih usti'.
His father was "commoner", 'he fed 7 hungry mouths'.
Mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava,
His mother was blond,quiet,gentle, febrile

Kroz tanusnu maglu
kao zejtin po staklu
dan se razliva tih
mislim sreda, cetvrtak
il' vec neki od njih

Najtise sto moze
ko sa predstave lose

Pijani momci prolaze
duz nase tihe ulice
oni u vojsku polaze
prate ih tuzne curice
brinu ih slutnje sulude
da rata ne bude

Ne mogu da me ne sete

Nosen dahom sna
doleteo je crni golub na moj dlan
zasto ko da zna
al' to sam jutro docekao umoran
ko da sam i ja leteo s njim
krilima teskim olovnim
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka

Pitala me znam li fiziku i kemijski znak platine
Ućutkao sam tu šiziku i odveo je na matine

A tad još nije bilo ljubavi traga
Ni u srcu njenom, a ni u mom
I nisam znao da će biti mi draga
A ni stara luda pesma sa njom:

Toga jutra sam stigao putnickom klasom
pa kuci sa stanice casom
kroz baste i precice znane
a u vojsci sam stekao druga do groba
i hronicnu upalu zgloba
suvenir na strazarske dane

Usao sam na prstima

U jednom od onih pajzlova
sa kariranim stolnjacima
i nekrstenim vinom
umalo da me Potiski dilkosi
konacno dotuku violinom
pesma bese o suncokretu
do zla boga zalosna
i strofa samo za nju

Ja nikad dosad nisam bio u Americi
- i ne nameravam.
Mene da zvizne neki tip, za dolar, dva, pa cak i tri,
nemam tih nerava.

A baš bih voleo da vidim Kaliforniju,
i još par tacaka,
al' imam strašnu fobiju

Zivot je more, pucina crna,
po kojoj tonu mnogi sto brode.
Nije mi srce plasljiva srna,
ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje:
oseka srece, a tuge plima.
Siba me nebo bicem oluje,